" Đe da ostavim ovaj zadnji sic od 'Stojadina', što su ti jarani donijeli u naselje...? "
Tom, njegovom, karakterističnom šalom, je počelo, nešto što će prerasti u jedno divno prijateljstvo i pokazaće se kao najlepši način na svetu, i najjednostavniji recept, kako steći 'brata' ...
Avijacija Bez Granica je bilo, tada za mene, potpuno novo mesto.
O samom internetu sam znao vrlo malo, a tek o forumima, skoro apsolutno ništa... Sama činjenica da sam se 'prijavio' prezimenom, govorila je mnogo toga...
Uključio sam se da jednom divnom dečaku, napišem moja sećanja na njegovog oca, izuzetnog čoveka i našeg nastavnika letenja, koji je tragično stradao u ratu...
I ostao na tom prelepom mestu, za čitav svoj život. Počeo sam da pišem svoja sećanja. Iz avijacije i života. A pokojni, sjajni Dragan, SMBG, koga sam jako voleo, bezbroj puta sa njim dugo razgovarao telefonom ( a nikada lično upoznao...), mi je otvorio i 'posebnu avliju' "Vojine priče i sećanja..." gde je i stigao taj 'sic'...
A onda su krenuli divni dani.
Susreta sa starim prijateljima i sticanje novih. Baš je bilo lepo. Čak i moja druga knjiga "Treća dimenzija", čiji poslednji primerak sam nedavno poklonio Ibri, mom izuzetnom nastavniku letenja, je omaž i uspomena na ABG. Sve priče su nastale tamo, a veliki broj mojih drugara sa tog foruma, su i glavni junaci smešnih storija...
ABG je odavno, na žalost i sam 'pokleknuo' i izgubio bitku pred agresivnošću i tupavom jednostavnošću 'lajkova i šerova' ali su sita, rešeta i đevđiri naših uspomena, meni 'probrali' ono najbolje... Prijatelje i braću, po nebu i po životu, dok me bude...
Preksinoć je moj 'gljivarski i ribolovački' drugar i komšija, postao po prvi puta deda... Divna privilegija naših godina. Radost, najveću, u porodicu je donio jedan mali Vuk. Lepo smo se počastili i veče je prošlo, sa mojim jedinim kriterijumom za izvrsno, uz puno smeha i šala...
Ko bi se nadao da će jutro doneti totalnu suprotnost ?
Nisam puno popio i ne smem baš da se 'opuštam' jer taj preddijabet, srednjih godina, koji se kao šakal šunja u senci moje budućnosti, me u poslednje vreme poprilično limitira u lumperajkama. Tako da sam ujutro, za divno čudo, bio odmoran, ali potpuno nespreman, za ono što će me snaći...
Umro je Vule!!!
Daj, nemojte me zezati...
Znam ljude, koji su mi poslali poruke. Jesu šaljivdžine ali ovo nije za šalu, a na žalost i nije šala... Brza razmena dodatnih poruka, sa par njegovih i mojih zajedničkih drugara je potvrdila užasne vesti.
Vule je nadimak jednog divnog čoveka.
Aludira na Vučka, simbol Olimpijskih igara u Sarajevu.
Vule je Dalibor Ćosović, naš bruder, šmeker i pravi prijatelj... Čovek koji je 'stigao' samo do 44 godine, a već je uradio neverovatno mnogo toga...
Jedan od retkih na vascijelom dunjaluku, čijim sintagmama i rečenicama sam zavideo (i nisam to krio, često sam govorio da baš takve čitav život tražim) i čijim šalama, i sarajevskom duhu, sam se divio...
I šta sada ja da radim?
Kako da ovde, u par rečenica spakujem emocije i sve ono kroz šta smo zajedno prošli? Neću to ni činiti.
Ponoviću, brate moj dobri, samo par tvojih, koje sam ja upamtio i koje sam najviše voleo...
U priči o Fojnici i odlasku na svirku... "preko brda i dolova, i preko Olova..." jedna od meni najlepših, rima, ikada...
Ili " Problijedio ko Bjelašnica..." ne može vala bolje :-D
Znaš da sam te često zezao onim citatom iz 'Partizanske eskadrile' i da sam uvek bio tvoj 'Žare' ... A ti moj Dalibor...
Ima toga puno, a neću moći sve... A i neću sve, hoću da nešto ostane samo moje, naše.
Obećao sam da ćemo se potruditi da prikupimo tvoje priče, neka nam služe kao vodilja kako treba časno i vedro živeti...
Koliko si mi samo pomogao poslednjih meseci, iskustvom, savetima i sugestijama, prilikom kupovine 'Bembare' i na taj način me spasio, da Gigo i ja super prođemo na putu, a ta 'crna mačka u dubokom džaku', koju sa sobom nosi kupovina polovnog auta, sa limitiranim budžetom, bude manje crna...
Eto, hebeš ga pajdo, nikada se ne provozasmo. A obećao si...
Šta smo sve planirali zajedno, a ti ode...
Neću bolan patetiku, znam da je ne voliš i sada bi mi rek'o ."Aj' ne zahebaji tu..." ali žao mi. Tek smo trebali da se družimo i jaranišemo...
Život ti nije bio ni malo lak.
'Ukrasile' ga devedesete, kako god su znale, maštovito... :( No, ja te nikada ne čuh da si se i jednom riječju požalio, na bilo šta. Bio si pravi laf u ovom bezveznom i zlom svetu...
Dragi moj Dalibore.
'Čuvaj brzinu... '
I pazi na nas.
Znaš da nismo loši ali znamo po nekada poprilično 'zasr.t' posebno kad popijemo... Moramo, valja se, za dušu, kažu...
Sinoć, smlaćen tužnim vestima, odem do jarana u komšiluk, na preferans. Znaš i sam da tek učim (niko decenijama nije htio da gubi vrijeme mene učeći, pa sada moram sam) i da sam 'taraba' poprilična... Ali sinoć i nisam duhom bio tamo. Došlo je dotle da su saigrači (inače vrlo tolerantni ljudi...) hteli da prekinu partiju.
Bio sam sa tobom, u onoj niškoj me'ani, đe smo se ono zadnji puta sreli...
Pozdravi nam Gardu.
I čekaj nas, u nekom imelmanu, prevrtanju ili zboru na 'petlji'.
Tu smo mi pajdo. Čuvaj nam mesto 'u grupi' i 'čuvaj brzinu' ...
'Gore' se izgleda pravi neka opasna eskadrila ili forum o avijaciji...
Plavo ti nebo, dragi moj prijatelju.
I vječni spokoj tvojoj dječačkoj, neiskvarenoj i plemenitoj duši...
I evo spakuj neđe ovu 'našu', za puta, znaš ...
Eee, kako neki dani znaju biti teški, ono pravo !
https://www.youtube.com/watch?v=I81JiEcmG2E
Tom, njegovom, karakterističnom šalom, je počelo, nešto što će prerasti u jedno divno prijateljstvo i pokazaće se kao najlepši način na svetu, i najjednostavniji recept, kako steći 'brata' ...
Avijacija Bez Granica je bilo, tada za mene, potpuno novo mesto.
O samom internetu sam znao vrlo malo, a tek o forumima, skoro apsolutno ništa... Sama činjenica da sam se 'prijavio' prezimenom, govorila je mnogo toga...
Uključio sam se da jednom divnom dečaku, napišem moja sećanja na njegovog oca, izuzetnog čoveka i našeg nastavnika letenja, koji je tragično stradao u ratu...
I ostao na tom prelepom mestu, za čitav svoj život. Počeo sam da pišem svoja sećanja. Iz avijacije i života. A pokojni, sjajni Dragan, SMBG, koga sam jako voleo, bezbroj puta sa njim dugo razgovarao telefonom ( a nikada lično upoznao...), mi je otvorio i 'posebnu avliju' "Vojine priče i sećanja..." gde je i stigao taj 'sic'...
A onda su krenuli divni dani.
Susreta sa starim prijateljima i sticanje novih. Baš je bilo lepo. Čak i moja druga knjiga "Treća dimenzija", čiji poslednji primerak sam nedavno poklonio Ibri, mom izuzetnom nastavniku letenja, je omaž i uspomena na ABG. Sve priče su nastale tamo, a veliki broj mojih drugara sa tog foruma, su i glavni junaci smešnih storija...
ABG je odavno, na žalost i sam 'pokleknuo' i izgubio bitku pred agresivnošću i tupavom jednostavnošću 'lajkova i šerova' ali su sita, rešeta i đevđiri naših uspomena, meni 'probrali' ono najbolje... Prijatelje i braću, po nebu i po životu, dok me bude...
Preksinoć je moj 'gljivarski i ribolovački' drugar i komšija, postao po prvi puta deda... Divna privilegija naših godina. Radost, najveću, u porodicu je donio jedan mali Vuk. Lepo smo se počastili i veče je prošlo, sa mojim jedinim kriterijumom za izvrsno, uz puno smeha i šala...
Ko bi se nadao da će jutro doneti totalnu suprotnost ?
Nisam puno popio i ne smem baš da se 'opuštam' jer taj preddijabet, srednjih godina, koji se kao šakal šunja u senci moje budućnosti, me u poslednje vreme poprilično limitira u lumperajkama. Tako da sam ujutro, za divno čudo, bio odmoran, ali potpuno nespreman, za ono što će me snaći...
Umro je Vule!!!
Daj, nemojte me zezati...
Znam ljude, koji su mi poslali poruke. Jesu šaljivdžine ali ovo nije za šalu, a na žalost i nije šala... Brza razmena dodatnih poruka, sa par njegovih i mojih zajedničkih drugara je potvrdila užasne vesti.
Vule je nadimak jednog divnog čoveka.
Aludira na Vučka, simbol Olimpijskih igara u Sarajevu.
Vule je Dalibor Ćosović, naš bruder, šmeker i pravi prijatelj... Čovek koji je 'stigao' samo do 44 godine, a već je uradio neverovatno mnogo toga...
Jedan od retkih na vascijelom dunjaluku, čijim sintagmama i rečenicama sam zavideo (i nisam to krio, često sam govorio da baš takve čitav život tražim) i čijim šalama, i sarajevskom duhu, sam se divio...
I šta sada ja da radim?
Kako da ovde, u par rečenica spakujem emocije i sve ono kroz šta smo zajedno prošli? Neću to ni činiti.
Ponoviću, brate moj dobri, samo par tvojih, koje sam ja upamtio i koje sam najviše voleo...
U priči o Fojnici i odlasku na svirku... "preko brda i dolova, i preko Olova..." jedna od meni najlepših, rima, ikada...
Ili " Problijedio ko Bjelašnica..." ne može vala bolje :-D
Znaš da sam te često zezao onim citatom iz 'Partizanske eskadrile' i da sam uvek bio tvoj 'Žare' ... A ti moj Dalibor...
Ima toga puno, a neću moći sve... A i neću sve, hoću da nešto ostane samo moje, naše.
Obećao sam da ćemo se potruditi da prikupimo tvoje priče, neka nam služe kao vodilja kako treba časno i vedro živeti...
Koliko si mi samo pomogao poslednjih meseci, iskustvom, savetima i sugestijama, prilikom kupovine 'Bembare' i na taj način me spasio, da Gigo i ja super prođemo na putu, a ta 'crna mačka u dubokom džaku', koju sa sobom nosi kupovina polovnog auta, sa limitiranim budžetom, bude manje crna...
Eto, hebeš ga pajdo, nikada se ne provozasmo. A obećao si...
Šta smo sve planirali zajedno, a ti ode...
Neću bolan patetiku, znam da je ne voliš i sada bi mi rek'o ."Aj' ne zahebaji tu..." ali žao mi. Tek smo trebali da se družimo i jaranišemo...
Život ti nije bio ni malo lak.
'Ukrasile' ga devedesete, kako god su znale, maštovito... :( No, ja te nikada ne čuh da si se i jednom riječju požalio, na bilo šta. Bio si pravi laf u ovom bezveznom i zlom svetu...
Dragi moj Dalibore.
'Čuvaj brzinu... '
I pazi na nas.
Znaš da nismo loši ali znamo po nekada poprilično 'zasr.t' posebno kad popijemo... Moramo, valja se, za dušu, kažu...
Sinoć, smlaćen tužnim vestima, odem do jarana u komšiluk, na preferans. Znaš i sam da tek učim (niko decenijama nije htio da gubi vrijeme mene učeći, pa sada moram sam) i da sam 'taraba' poprilična... Ali sinoć i nisam duhom bio tamo. Došlo je dotle da su saigrači (inače vrlo tolerantni ljudi...) hteli da prekinu partiju.
Bio sam sa tobom, u onoj niškoj me'ani, đe smo se ono zadnji puta sreli...
Pozdravi nam Gardu.
I čekaj nas, u nekom imelmanu, prevrtanju ili zboru na 'petlji'.
Tu smo mi pajdo. Čuvaj nam mesto 'u grupi' i 'čuvaj brzinu' ...
'Gore' se izgleda pravi neka opasna eskadrila ili forum o avijaciji...
Plavo ti nebo, dragi moj prijatelju.
I vječni spokoj tvojoj dječačkoj, neiskvarenoj i plemenitoj duši...
I evo spakuj neđe ovu 'našu', za puta, znaš ...
Eee, kako neki dani znaju biti teški, ono pravo !
https://www.youtube.com/watch?v=I81JiEcmG2E
