Spletkarenje sa sopstvenom nadom…

   pisano 20.01.2011 

Čudno mi i napisati ovaj datum.

Nikako još da se naviknem na ovu jedanaestu.Druga decenija, dvaes' prvog veka.Kad prije?

Danas je moj ćale napunio šezdeset i petu.Srećno babo, još toliko, al’ zeru boljih od ovih do sada...

Nije me bilo nekoliko dana.

To jest, bilo me naravno, ali ne ovde.Pozvali nas prijatelji u selo par dana.Da dočekamo Novu po Julijanskom, Gregorijanskom, ma nemam više pojma, to nikad nisam ni upamtio i stalno miješam.Ovu pravoslavnu...

Za Novu sam pomiješao samo ,,šumadijski čaj,, i zaječarsko pivo pa me novo sunčano, rajsko, januarsko jutro probudilo sa gorčinom u ustima i pulsiranjem u ponto cerebralnom uglu (foliram se, to sam pokupio iz prethodne priče...).Jednostavnije, tutnjalo mi maličak u glavi.Potiljačni deo.

Što bi reko’ onaj noviji vic.

Američki biznismen vodi dnevnik o svom boravku u Moskvi.

Prvi dan.

,,Danas sam pio sa Rusima.Umalo nisam umro...,,

Drugi dan

,,Danas sam pio sa Srbima.Žao mi je što juče nisam umro...,,

Eto, preživio sam.Na jedvite jade.

Stigao za vikend i u lov.Ako se to tako uopšte može nazvati.Prvi puta vodio sina na predivne obronke planine Jastrebac.Šetali po sunčanom, skoro aprilskom danu, predivnim proplancima i stazama prekrivenim suvim lišćem.

Kraj izvora, u dubini bukove i hrastove šume, visoko iznad sela, jeli sušenu ćuretinu, napili se planinske vode i nakon toga stigli i do vrhova pred nama.Videli par svežih tragova koji, sudeći po veličini, pripadaju veprini neuporedivo većoj od mene.U povratku bacali po šumi preostale petarde koje su mališi pretekle od praznika.Malo da nerviramo ostale predatore, čitaj lovce po šumi, a malko da okuražimo Gileta koji se već bio opasno umorio.Nakon petanestak kilometara i neposredno pred povratak u selo, u udolini gde je nekada davno drugar video čopor vukova, napravili smo i poslednju pauzu.Streljačku.

Izšenlučili dvadesetak metaka iz karabina i magnuma.Kolega ima neku municiju koju je kupio kada i pušku (u Zagrebu prije bezmalo tridesetak godina...) pa da je ,,razdužimo,,.Bilo je otprilike kao sredovečni klimakterični šmeker sa vijagrom.

Opali svaki drugi put...

Eto pogodili smo i bukvu.Smrtimice.

Srećom, samo nju.

Gigoslav je sve muke junački podnio i prošao test za neku buduću avanturističku šetnju.Čak i za višednevni ribolov na koji ga planiram ljetos voditi.Dan je bio izuzetan i neponovljiv.Kao da smo ga baš tako planirali.

I to nije bio naš jedini susret sa divljim svinjama tih dana.Moj drugar Goran je jesenas kupio dva praseta divlje svinje, male, šarene, Miciku i Gileta, pa bi mogli vežbati na njima.Mogli bi, da oni nisu tako umiljati, pa smo prethodne lepe dane iskoristili i za igranje sa ,,zverima,,.Daklem, ništa od naših istrebljivačkih budućih lovova.

Ukratko, bio je to savršen vikend.Produženi vikend vredan svakog sekunda sećanja.Vreme su dodatno ukrasili i igranje sa Teom, malim sibirskim haskijem, radoznalom i nestašnom krznenom lopticom, jaganjcima Romulom i Remom i još puno, puno toga.

Hvala Zlato i Gorane.Bilo je sjajno.

Nakon povratka kući, dočekale nas redovite obaveze.Uobičajena svakodnevnica.Može li ovo uopšte biti rečenica?Ako može, onda je stvarno bljak.A takva mu nekako dođe i rutina.

Ali ja ovde bježim od rutine.Ušuškam se i merakuša.Sam svoj gazda.Rijetko mjesto na svijetu gde obične brige naprosto nestanu.Nema ih.Hajd sad kao u crnoj rupi da ubačim ođe jednu tešku temu, baš da vidim 'oćel bit' bolje?Oćel' nestati?

Zvao me juče klasić i predložio mi da tužimo državu.

Koju?Pa ovu.

Ako se i ova čudna tvorevina more tako nazvati.Ovo ,,tvorevina,, mora da je neka kovanica vezana za vlas' , ljudskost, hrabrost i čast većine ovih ljigavaca koji odlučuju o našim sudbinama (ono, verovatno izvedenica od množine imenice tvor, tvorovi...).

Dosta je bilo.Godinama nas zakidaju i prekipilo.

Pošteno, pa na sud.

Danas je devedeset godina od smrti vojvode Živojina Mišića.Sakupili se kokošari da mu kao, odaju počast.A niko od istih ne kaže da je genijalni vojnik morao založiti i svoju oficirsku sablju da bi kod komšije krčmara kupio par litara vina i počastio kolege povodom penzionisanja.

A žena, Milunka Savić, heroina koja je kao dobrovoljac prošla balkanske ratove i celi WWI, pet puta ranjavana, nosilac Karađorđeve zvezde i francuske Legije časti je umrla u Beogradu, u krajnjoj bijedi.

Odbila Francusku vojnu penziju, a našu nikada dočekala.Umrla sa tragičnom penzijom čistačice Hipotekarne banke.Bruka i sramota.

Nekako se i ovi današnji ponašaju isto.Ništa se promenilo nije a i ako jeste, na  gore je.

Ni ono što nam po zakonu pripada, ne daju.Zato spremam papire, odvojiću od ove crkavice i za sudsku taksu i juriš na vetrenjače.

Malo me stra' jedino ovakvog pravosuđa.Nedavno sam čuo da su iz izvršne vlasti naredili penzionom fondu da ne prima poštu.Ej, otvorili poštanski pretinac da ne bi potpisivali povratnice koje su za sud jedini dokaz primljene pošiljke i tako usporili sudske postupke.Neshvatljivo, čega će se lopine sve dosetiti.

A današnje sudije imaju mudanca (ovi koji imaju...) ko' paukovi.Ali na neki način ih i razumem.Kako da sude nepristrasno kad im svaki čas preti neki reizbor? Te čim izvršna vlast utiče na pravosudnu teško ćemo mi stići do Evrope.Ikada.

Nedavno sam u Banjaluci, prošlog leta, kod uličnog prodavca video izuzetnu majicu.Nisam imao para da je kupim ali sam pažljivo upamtio šta piše.Na plavoj majici su nacrtane EU žute zvjezdice a u sredini velikim slovima piše ,,Zbogom Evropo, ja sam prop'o...,,

Bundžija poput mene se nikada ne predaje.Poput one situacije kada Srbina, nakon dobijene sedmice na Loto-u  pitaju komšije  ,,Šta će radiš, s' tolke pare?,, odgovori ,,Eee, sve ću da Ve tužim pi..a Vi materina...,,

Da mi je kakvih parica bio bih savršen parničar.

Pa meni ni ministar odbrane, ovaj sadašnji, nije smio odgovoriti.Zavuko' se u mišiju rupu i napujdo' nekog Danka, brigadnog generala da mi odgovori.Ej, građevinski inžinjer a brig. general.Pa đe si ti bio moj ,,đenerale,,?Kako si ti pomogo' ovoj zemlji da te postavi za generala?Ili si samo ono, podoban.

Ko fol, pročito je ministar pismo i da mu se više ne javljam.Ok. Ali ministre svijet je mali, srešćemo se jednom.A i lijepo mi nekako.Ministar se boji kapetana.Lijepo, jes' kapetan pilot ali meni se čini ministre da se ti bojiš istine.

Ako i treba.

Htio sam u nekom od nastavaka turiti ođe i moju celokupnu prepisku sa gdin. ministrom, al' ajde da ne gnjavim.I da me ne ponesu emocije.Staviću samo par odlomaka.Čisto da vidite da poruka nije bila ,,uvlakačka...,,

Ma nisam ja pisao samo njemu.Pisao sam i predsedniku države, premijeru i načelniku generalštaba.Od svih me jedino pozvala šefica Tadićevog kabineta i toj dobroj ženi se od srca zahvaljujem.Ostale odogovore Vam neću opisivati.Otprilike, liče na pošiljaoce.Truba.

Ni burek u njih da ne zamotaš.

A odlomci o kojima sam pričao su recimo sledeći...

,,Ministre, samo da ti javim,

Neko ti čita privatnu poštu.Ja tebi u septembru uputio lično pismo, a dobio odgovor sa mesta kome se nisam nadao.Naime neko od tvojih ,,napujdao,, na mene kancelarijske štakore iz ... .

... Ej, (taj i taj lik)... i njegove mafioze prete kapetanu, pilotu.U ostalom šaljem ti u prilogu kopiju odgovora pa sam vidi kako su pismeni i korektni.I to oni koji su, između ostalog, i delimično krivi za problem zbog koga ti se obraćam.

Ne persiram, ma nije zbog manjka poštovanja, no rekoh, opet je lično pismo pa će i tvoje ,,rukoljupce,, biti valjda sramota da otvaraju tvoju poštu, a i mlađi si, i pošteno poslednje izjave u medijima su direktno povezane sa količinom respekta? Smatrao sam te dobrim čovekom, ali…

... Znaš kako kaže Marko Miljanov ,,Samo čojstvo i bruka žive dovijeka...,,

I što sam ti ovo sve napisao?

Nemam drugi način da ti se obratim.Očekujem lični odgovor.

Ovima tvojima koji će ovo ponovo čitati da javim da je otvaranje tuđe pošte nepristojno a i zakonom kažnjivo.

A osnovni motiv zašto ovo radim jeste u krajnjem zbog moje dece.Moraću ovo i prethodna pisma pokazati mom Igoru koji se ,,loži,, na Vojsku i avijaciju.

Šta će jadno dete, ima samo 8 godina.Jednoga dana, kad me priupita šta mu je tata ostavio, da mu imam šta odgovoriti...

... I nema tu neke teške filozofije, no’ kako bi reko’ naš pokojni Zoran, i kako ja učim svoju decu ; Mislim, sine Dragane, nemo’ se ljutiš, samo POŠTENO. Pa kako bude.

A da ne bi bilo da se nešto krijem, Čestitam ti praznike, i odgovor očekujem na adresu...,,

Eto tako, odgovor nikada nije stigao.

Sad mi je nekako i drago.Više se i ne ,,dopisujem,,.Čis' omašaj.

Idem malo da vidim kako radi pravosuđe.I ima li za ove balkanske patuljke (kako ja često volim reći...) još ikakve nade.

Javiću vam već kako sam u ovoj priči prošao.Ako dobijem ovu lovu koju mi duguju ima sve da vas zovem na pivčugu.Biće valjda dovoljno.Nemojte se o'ma radovati.To pivo koje ćemo piti još nije proizvedeno.Ovde parnice dugo traju.Pobeđuju samo najizdržljiviji i to iz čistog inata.

Nadam se da sam na vreme krenuo.Čak i prvi vojnik ove zemlje je nedavno izjavio da će stambenu problematiku u vojsci uglavnom rešiti biologija.

Ljepota.

Kad nešto 'vako pogledaš i ne duguju mi mnogo.Mislim u nekim normalnim okvirima.Za mene je puno, sa kamatom preko tri milje evrića.I to mojih.

Što bi rekli Žera i Crvena jabuka ,,To što si varala to bih ti oprostio, al' što si mene, e to ne mogu...,,

Tako braćo tvorci (opet od iste imenice...) to što ojadiste državu tu vam i 'nako nemerem ništa ali to što mi đeci uzimate iz usta, e za to ćemo se braćo ćerati još...

Dvadeset godina poniženja i bezumlja je previše za oproštaj čak i tako tolerantnom čoveku kao što sam ja.

U crkvu ne vjerujem, vojska, znam dobro kakva je, nije se poslije mene popravila garant, dakle od institucija mi tako ostalo jedino pravosuđe.

Srećom, zastupaće nas u ovom postupku stari sudija koji nije reizabran u zadnjoj turi, pa se možemo nečemu i nadati.Valjda im već zna sve karafeke.

Obično kažu da nada umire poslednja, al' što je mnogo, mnogo je.Naslov je parodija na naslov čuvenog romana mlade spisateljice a pošto ovi duše i nako' nemaju, ostala još samo nada.

I da bi priču postavio dok još traje datum ćaćinog rođendana, ajd' laku noć.

Onima koji slave Svetog Jovana, Srećna Slava.

A ostalima srdačan pozdrav i nadajte se.Ne boli, ne košta ništa, a more bit i uspije po nekada.Treba se nadati ali i boriti.

Valjda neće biti ono ,,Kadija te tuži...,,

Vaš ,,Parničar,, Cvele.