недеља, 29. мај 2011.

Ima ,,Dana...,,


Kupio sam štampač.Laserski...Na rate...
Žena gunđa, djeca se raduju, ja ga oduševljen samo zagleđujem i tako to valjda vazda ide.
Napravio još jedan odlučan, trnovit korak, ka karijeri slavnog pisca (prije štamparoša rećemo ...) a more bit i književnika, ko će ga znati?
Naredne hefte (dok ,,legne,, pemzija...) će kupim i risovi papira, registrator, zumbalicu i ću krenem sa sopstvenu izdavačku produkciju.Naučim da štampam obostrano, turam fusnote i brojeve stranica i eto...
Gutenberg, junior mlađi u akciji.Ima da odštampam sve dosadašnje priče u pauzama mečeva Roland Garrosa.Ili ako Nole izgubi danas od onog simpatičnog Argentinca, Del Potra, možda bude i ranije.

Znači, vremena za gubljenje nema.
Daj da opričam prethodni četvrtak, dok me nije zatrpala ovakva ,,pješadijska,, slava i brda, friško štampanog papira.
U ovaj prošli, dakle 26.05.2011.god. te baš nekako dan poslije Titinog 119. tog rođendana desio se događaj o kome želim da Vam pričam.
Nije fatanje Mladića, šta ste se odmah unezvjerili. Ja hoću vazda da budem poseban, a ne da se uklapam u masovne histerije.To ću malko povezati na kraju.Ovo je nešto sasvim drugačije, a možda i nije ? Ko će znati, u ovim i ovakvim vremenima i na ovakvim tužnim prostorima ?
Aport Vojkane, nemoj u širinu, ajd' u dužinu.
,,Otvoreni dan,, je naziv koji figurira zadnjih par godina, u ova savremena vremena, za susret naroda i vojske.Ovoga, prošloga, četvrtka se desio na aerodromu Niš, tj. njegovom vojnom delu, stajankama i ostalim parčadima infrastrukture.Organizovala ga je 98. avio brigada, i to ovaj puta veoma dobro.Čak izuzetno, s obzirom na trenutni standard i okolnosti.Uz angažovanje zaista velikog, jako velikog broja ljudi, količinu pokazane tehnike i uz neverovatno poklanjanje pažnje detaljima koji, kao delići slagalice, čine sadržajnu celinu.
Pokušao sam prethodnih dana da se našalim na forumu o tome da bi smo u ova tužna i teška vremena krize, mogli zajedno sa zapadnim susjedima i ,,once brothers...,, organizovati ovakve događaje i obilježiti važne datume zbog uštede i poboljšanja bilateralnih odnosa ali pošto moja šala i nije bila baš prihvaćena te su me svi razumjeli ko Japanci, ono jednom davno, Navaho veziste, daj onda ću ovde.Ovde se mogu zahebavati do mile volje i na svoj i na tuđ račun.Normalno u granicama dobrog ukusa, kućnog vaspitanja i onog teškog balasta zvanog ,,bratstvo i jedinstvo,, koje kao virus herpesa nosim tajno u sebi za ceo život a izbije samo kad sam ono baš sentimentalan...
Dani pokazivanja moći, znanja i vojničkih vještina su na ovim geografskim širinama i dužinama, za mene nekako teški.Tužni brate i podložni komparacijama sa jako davnim vremenima.
Iz sepeta razloga.Da sad ne nabrajam.Ajd’ malko fabule.Može?

Dan sunčan, 'nako.Poneki oblačak tek, tolko' da vertikala' (manevri u veritkalnoj ravni tj. poznati, dragi komplet,  prevrtanje-petlja-imelman  - prim.aut.) bude upitna.
Sparno i nekakav vjetrić, ono da se čisto izdvoumiš između dugih i kratkih rukava.Pa se sjetih jedne davne šale ,,Po čemu ćeš ljeti prepoznati Nevesinjca u Mostaru? Pa po potkošulji...,,
Ovde se treba zadvuomit' bil' klinji ponio dugi rukav, il' će se ipak razvedriti?No autom smo, turiću u gepek za svaki slučaj.I radi uroka.Ako mu ponesem jaknicu razvedriće se garant.U suprotnom ko i vazda, kiša će nas urnisati.Sakupljali se po komšiluku jedno pola sahatka i onda pravac u gužvu.
Sarajevska ulica opet pokazuje svoje pravo lice.Pedesetak godina bez i dinara ulaganja mogu ovom gradu da služe na čast.Sad su prilaz za  - Kargo vazdušnu luku aerodroma ,,Konstantin Veliki,, (jel' de kako pompezno zvuči? A u stvarnosti pustopoljina sa jednim letom nedeljno...I to ,,Montenegro airlines,, živio rad ...) prebacili iz drugog pravca, pa svojoj miloj vojsci ulicu neće asfaltirati nikada.I to je sitnica koju NATO-u, još zamjeram.Pored ,,Zastava  automobila,, mogli su vala biti temeljitiji i ovde na aerodromu.Jesu se trudili ali ne dovoljno.Trebali su brate, sve lijepo do temelja, pa bi guzonje možda napravile i novi aerodrom.Ovako... ?
Gužva, kolona duga do skretanja sa glavne džade.Puno mladih koji su se odvažili da pešice pređu tih par kilometara od centra grada.Drugu opciju nisu ni imali jer gradu nije u interesu da obezbedi bilo kakav prevoz do aerodroma, čak i u ovakvim prigodama.
Srećom vojnici na kapiji su perfektno organizovani.
Jedino pitanje na ulazu je ,,Imate li za prijaviti neko oružje?,, ,,Šta će mi oružje, valjda ima kod Vas?,, Na to se mladi vodnik nasmijao i rekao ,,A, izvinite nisam Vas odmah prepoznao, pa Vi ste naši, samo izvolite...,,
Za parking problema nema.Sve raspoložive površi su pretvorene za taj dan u parkirališta.Mesta koliko hoćeš.I trebaće, sigurno.Kapije su tek otvorene a kolone su nepregledne.Kako pješačke, tako i motorizovane.
Dokle god pogled dopire sve je savršeno doterano.Trava sveže pokošena, sve tablice sa putokazima i uputstvima, nanovo ofarbane i blistaju.Vojnici umiveni, ispeglani, uparađeni i nasmejani.Tu su da upute i pomognu u snalaženju ali i da ne dozvole kretanje dalje od utvrđenih staza.
Vučem torbetinu sa vodom, aparatom, rezervnim majicam i sendvičima za Gigu i da bih se bar malo rasteretio i ,,razdužio,, uvaljujem Gigi barem ovu džamutku od oko kilo Nikonove žive vage, foto naoružanja. ,,De sine, evo slikaj ti šta hoćeš...,,
Prođe mi fora.On mangup, fokta oko vrata, ko japanski turista birvaktile u Mostaru, a ja pomogo' barem zeru svojoj spondilozi.
I tako to krene.Susreti sa prošlošću obično su teški.Rijetko kada 'vako veseli i u ovakvom sjajnom raspoloženju.Srećem puno starih prijatelja, nekih ljudi koje samo ovlaš poznajem a puno je i mladih, neki novi klinci, neki novi klinci...
Kaže mi moj sin ,,Tata, pa tebe ovde svi poznaju...,, E moj Gile pa godine poštenja su ugrađene u to.I vredi.Ovo mu dođe ko' dividenda staža i minulog rada.
Oblaci se razilaze.
Vreme će biti izgleda lepo, fala k, ovaj, daklem, savim suprotno od nebrojenih vježbi i mitinga iz prošlosti.Danima vidljivost do Havaja, a na sam dan velikog događaja obično do j.ja ...
Gile ne štedi ,,filma,, Ima na raspolaganju nekoliko, recimo dva giga istih, pa loži li loži.Džabe ja pričam da je baterija slaba ,,ne drži,, najbolje i da sačuva malko struje za prava dešavanja.Njemu je avijacija pri kraju interesovanja.Na moje grandiozno razočarenje daleko iza kerova, svakolikih puščetina specijalnog tipa i nekih ,,mitroljeza,,  (što bi rekla moja baka Mara) , na glomaznim ,,Orkanima,, i drugim šarenim transpoterima i kamiončinama.
Doduše i meni su kerovi jako simpatični.Simpatičniji često od mnogih ljudi.
Interesantno, ali najofucaniji među njima, bar naizgled, je neki Belgijski tragač za koga kažu da vrijedi oko 60 milja evrića.Čudi me da ga vojska do sada nije ,,utopila,, za neku gajbušu pivčuge.Ima i svoju uniformu, a skače i padobranom.Opasan ćuko.Kažu i vrijedi baš svaki taj evrić.
Teče vrijeme.
Letački program počinje tek za nekih sahatak ceita, a dječak koristi i najminimalniju priliku da se uspentra u svaki izloženi kamion i uvali se u svaku, naravno najveću gužvu.Strpljivo ga pratim, gledam da se ne izgubi, pozdravim s eusput sa po nekim poznanikom a jednim okom šmekam đe je dječak Grujica da ne bi bilo ono, preko razglasa ,,Moli se otac ...,,
,,Orao,, je izložen na stajanci ali zatvorene kabine.Oko njega ubjedljivo najveća gužva.G4 nisu  ni izložili.Čujem da je primerak koji je trebao da učestvuje u programu imao nekih problema sa stajnim trapom pa su ovog ,,statičara,, uveli u akciju.Daklem u brigadi nije ostao još koji da se đeca slikuju.A mogao se matori malko ufurati ispod pitot cevke.Barem za FB. I da se pohvalim pred sinom. ,,E vidiš, ovo je ćaća ćero...,, Ma zezam se.
Bili smo već više puta.I slikali se, samo ja nisam imao snage da uđem u kabinu.Nije mi se dalo, činilo bi mi se ko da se kitim tuđim perjem.Perjem ove mlađarije.Ej, od ovog ljeta moja klasa će biti najstarija aktivna klasa u vazduhoplovstvu.Barem u letačkom delu priče.A tek na polovini pete decenije.Ako je to pametno onda komentara nemam.Doveli ljude na prosjački štap, uzajamne međusobne odnose sveli na pogodnost za ,,mirovne misije,, i one druge, pa čim se pruži prilika svi bjež' u pemziju.Kakva je, takva je.Opet bolja od ovakve plate i ovakvog rada.
Već je vruće na stajanci.
Šalim se sa kolegama koji se kuvaju u kombinezonima dok ljubazno uvode klince u odrtaveli An-2 i Gamu koja je jedina otvorena za decu pa je gužva proporcionalna tome.Ludaja.Roditelji su gori od dece.Dok deca strpljivo čekaju, matori se ufuravaju preko reda, ko fol samo da ubace mališane da sednu na tren.
Počinje program.
Osmica desantira ,,Nebeske vidre,, koji po običaju u savršenom poretku i nizu na lokaciju ispred publike donose zastave.Šuštanje brzih, sportskih padobrana neposredno iznad glava gledalaca su čekana uvertira za dešavanja koja počinju.
Mešovita grupa od dve Osmice  (transportni helikopter Mi-8 – prim.aut.) jedne Gazele i jedne Game nastavlja sa programom u više naleta na raznim visinama i u različitom poretku.To je takođe svojevrstan uvod za samostalni nastup mog klasića pojedinačnim helikopterom.Odličan nastup a ja mu po malo i zavidim.Njegovi gospoja i mali sin stoje pored nas.Doduše i njegov klinja zajedno sa ovim mojim više je zainteresovan za jurcanje po stajanci, ,,Koli,, i sendvičima u izgledu, nego za vratolomije koje mu ćaća upravo izvodi i koje fasciniraju masu.Pažnju im na tren privuče let unazad ali nisu baš pažljiva publika, barem ne onoliko koliko bi očevi hteli.
Pauze nema.
Naš Kole legenda nastavlja program gašenja požara Osmicom i vedrom.Majstorski to ide.Čitaj, iz prve.Vetrić malko ljulja vedro dok zahvata vodu iz limitiranog bazenčića ali je zato nalet savršen pa publika, oni najbliži moraju da vataju džadu od dima ugašene borovine koji štipa za oči.
Tada je stiglo i odelenje Gama iz Kraljeva.Borbena formacija i borbeni manevar.Sve skupa sa lebdenjem za lansiranje, poklonom pubilici i iznenadni odlazak onako kako su i došli uz bočni let, povnovno fomiranje poretka i nestanak iz vidokruga.Svi ko jedan.Stvarno lepo i uvežbano.
Ja čekam mlaznjake.
,,Orao,, je odavno otišao da izvidi vreme.
Nenadano za većinu,  tj. bar za one koji ne poznaju dotičnog pilota usledio je brisanjac duž rulnice koji ledi krv u žilama, zvuk koji oduzima dah i donosi tako dragi i poznati miris kerozina preko stajanke ka zavidnim kolegama  i zavidnom meni.Divna, prošla vremena.A taj miris bi prepoznao i na samrtničkoj postelji i izmamio bi mi i tada osmeh i naramak divnih uspomena.Eh, mladosti, pusta mladosti...Objašnjavam Giletu, ono neobjašnjivo.
Bar se trudim.
Stiže i par dragih ,,Klempa,, ( moj naziv od milja za G4 – prim. aut.).Nekoliko zaokreta i borbenih manevara, imitacije napada iz poluprevrtanja i skica u manevru, vraćaju me u kabinu.Sve vizure, postupci i pokreti su tu.Kao da je četvrt vijeka ništa.Kao da me još žulja kaciga oko lijevog uha i znoj curi na vrh Ulmera.A u tim mladim momcima koji kasnije ponosno šetaju stajankom sa Ray ban naočalama, oznojeni, i sa Anti G odelima prebačenim preko ramena vidim negdašnjeg sebe, sve skupa sa krivim nogama i vremenom kada nisam morao uvlačiti stomak za slikanje.
Momci sjajno odrađuju program.Nisko, bučno i brzo.Forsirani zaokreti su savršeni u malom radijusu i sa velikim nagibom.Baš kako treba, blizu gledalaca ali ipak bezbedno iznad piste.I dalje miriše onaj miris.Miris mladosti, moći i snage.Ko kaže da mlađa raja nije u formi?
Izvinjavam se ako sam ikada i pomislio tako nešto.Ovi vala jesu.Ne znam za noć, poligon ili instrumentalno, ali ovo vrte momački.Eh, da im je dati pravi nalet kakvi bi to izuzetni piloti bili.Bolji od nas sto puta, garant.
Za kraj se čuva valjda najmoćnije.Ili barem najveće i nabučnije.Malo me čudi da Beograđani nisu poslali MIG-ove tj. 21.cu  i  29. ku barem da prolete u sklopu redovne obuke ali ovo je valjda dan ove brigade pa je glavna zvezda  programa ipak J 22.Daklem ,,Orlušina,,.
A da je zvezda, jeste vala.Šta mu ovaj radi, brate rođeni.Ispašće još da je i Orao pravi avion.U rukama Mandušića vuka ...Izvrsni manevri.Imitacija napada ,,preko leđa,, i još puno savršenih akrobacija.Sve skupa sa bacanjem mamaca koji svaki puta najviše oduševe publiku.
Jedino me nerviro’ konferensije.Nije dovoljno što je ozvučenje na ivici prihvatljivosti, nego ga je i on utunjavio, mislim da ni sam sebe čuo nije.A publika je srećom čula samo neponovljiv huk mlaza...
Orao sletio a kratka pauza dok mehaničari pripreme ovog izloženog za odlazak je iskorištena za još pozdravljanja sa ljudima koje godinama nisam video, vraćanje malog Alekse njegovim roditeljima, našim prijateljima profesorima Ani i Žarku, jer je đavolak skinuo kačket sa imenom i za tren im se izgubio u masi a mi srećom bili blizu razglasa, Gile ga utešio i uz bombone sačekao zajedno sa njim, sa mnom i načelnikom štaba brigade da mu roditelji dođu.
Eagle je krenuo, vozeći lagano između oduševljenih gledalaca.I dok su svi mislili da je to kraj cijele predstave mi iskusniji smo znali da se krešendo tek sprema.Ne može taj otići tek tako.
Nestao je iz vidokruga i žamor je pokazao da je priredbi kraj.Konferensije srećom ćuti.Masa je već krenula ka parkingu, meni baterija od aparata nikako da se uključi (srećom moj dobri Vinko mi je javio da mi je kupio novi moćni aparat i hvala ti jaro puno, nije trebalo, ispašće da sam kuko za ovu bateriju više no što je normalno i prihvatljivo – prim. aut.) pa mi je to pomoglo da bez podijeljene pažnje oko slikanja odgledam vrhunac predstave.Još da mi utekne, da ga u brzini i ne snimim pa da puknem od muke.
A, uh, sunce ti poljubim.
Čuo se huk a onda iz pravca grada je stigao na visini koja bukvalno ostavlja bez daha i strahovitom brzinom prohujao nekako ukoso preko auto parka a između starog tornja i protivpožaraca uz vađenje iz brisanjca u nagibu i neposredno preko vrhova drveća kod komande baze.Ovo nema ni na filmu.Očekivao sam kraj sličan ovom ali bio sam stvarno fasciniran hrabrošću, da ne kažem šta drugo, posade u tom avionu.
Ili ja dugo nisam u živo vidio pravi brisanjac ili je ovo stvarno bilo na ivici...
U ostalom evo Vam na dnu snimaka oba prolaska pa vidite i sami...Kolege, negdanji borbeni piloti mlaznih aviona će znati o čemu govorim, a za ostalu raju, vjerujte na riječ.Sa ovim i ne može niže ili hrabrije ili luđe ili kako već hoćete...Samo ovaj brisanjac je napunio sve moje pilotske baterije za duži rok.
Adrenalin je čudo.
I impresivan program time bi i zvanično gotov.
Ostalo nam je još da dospemo vodu na česmi, slikamo se sa kučićima, službenim i obiđemo spomen sobu padobranske brigade.
A sada, čeka se, izgleda zaključak.
I ja sam od istog bježo' ali moraću jednom završiti i ovu priču, jel' tako?
Dok smo išli ka česmi masom je prostrujala vest da je uhapšen Ratko Mladić.
Nastup predsednika Srbije na TV-u je potvrdio dešavanja toga jutra.Čudna tišina se uvukla u prisutne.
Očekujete od mene komentar? Neće ga biti, bar ne po ovoj temi.Koliki god da sam mali čovek, suviše sam ja ipak veliki i čovek i pisac da bih se spuštao na nivo bilo kakvih komentara.
Na meme je utisak delimične praznine ostavio i ovaj Otvoreni dan.Bez obzira na odličnu organizaciju i vidljivo veliki trud svih ljudi koji su u njoj učestvovali. Možda sam se ja školovao u vremenima i zemlji koja je imala dovoljno aviona čak i da recimo jedan G4 i izloži.I otvori kabinu, da deca uđu...Pogledaju i sa očevima se slikaju...U pravoj, velikoj državi.
U silnim emisijama ovih dana čuo sam puno različitih komentara povodom aktuelnih događanja.Meni je ubedljivo najbolji bio izjava pukovnika armije BiH Gušića koji Mladića lično poznaje i koji je rekao ,,Da nije bilo Srebrenice, neverovatno bih ga, kao vojnika, poštovao...,,. Slično i većina ovde misli.
Srećom, ne znam dovoljno o tome, i opet čudno zvuči, ali srećom tri moja bliska rođaka su poginula u ratu u BiH, ali u borbi, nisu zarobljavani i mučeni pa se ne rukovodim bilo kakvim afektnim stanjima u ličnim analizama ali sve dok za heroje na jednoj strani imamo Nasere, Ramuše i slične besprizorne zlikovce,  onda će verovatno druge obale za heroje imati ...Bez obzira na sve užasne zločine.
I onda nam u budućnosti sreće nema.
Nikakve.
A otvoreni dani će nam se svesti na otvorene dane mesnih zajednica i slično.
Često kažem da meni ne treba sablja i kljuse da bih bio častan čovek i oficir.Dovoljni su mi oni spomenuti, kućno vaspitanje i poštenje. A eto blećka, ni bratstvo i jedinstvo ne dam da mi utanji.Dobro jedinstvo može, ali bratstvo sa mojim davnim, ali i novim prijateljima, ne mogu nikako pokvariti ni ona smešna, nepostojeća lopovska kovanica ,,međunarodna zajednica,, ni bilo kakve vijesti vezane za bilo kakve tribunale...
Jer pravda bi trebala biti ljudska, apsolutna kategorija.Da ne bi smo javno pričali licemerne priče, a poslije druge čašice ljute jedni drugima iza leđa spominjali naša bezbrojna tužna stratišta...Nedavna i davna.Vreme za suživot je tu.Hajde da ga iskoristimo pravilno zbog budućnosti naše dece.I njihove dece...I djece njihove djece...
Zato, dosta o ovome.Ima ko je plaćen za to...
Proveo sam sa sinom vrlo lep dan.O svemu će Vam, nadam se, posvedočiti ovih nekoliko sličica, dok je baterija aparata još radila.
A evo i par snimaka ,,brisanjaca,,. pa ako šansu koja nam se pruža ne iskorostimo pravilno bićemo blizu opšte katastrofe kao ,,Orlić,, od šumice u drugom snimku...
Zeru.

Vaš ,,otvoreni,, Cvele ...

Snimak prvi, sa izviđanja vremena ... 

I drugi sa oproštaja od raje...  

U nastavku sledi i po neka sličica...







Gazelica na postolju ...

I sa druge strane ...

Ostarela ,,Kanađanka,, ...

,,Orkan,, i Gile ...

Mini ,,Predator,, ...:-)

Tri ,,Orla,, ...

Dva ,,Orla,, ...

Po ,,borbenom,, krugu ...

Nisko, niže ...

Ugasi ga, iz prve...

Evo i dragog ,,Klempe,, ...

Obezbeđen ,,antikvitet,, ...

Mamci ...
Kuku meni, zarobio policajca...

Padosi i ceuke...

Gile ,,Nebeska vidra,, ...

I još nekakih ceuki ...

Gameri u Gami ...

Pozdrav publiki ...

Eh, da nam je jedan vaki ...

60 000 evrića, tu o'ma, ispod hastala...



6 коментара:

  1. Анониман30. мај 2011. 00:33

    Vr'unski dogadjaj i ugodjaj za oko. Svaka cas'
    Barem si nam dijelic toga docarao, a mogu samo zamisliti kako si se ti osjecao gledajuci "klempu" i onaj brisanjac sa orlusinom. Nevidjeh jel' dvosjed, al su pred onom sumom obojica vukli paliju k'o repu garantovano. I sto kazes da momci imaju dovoljno naleta, pa dje bi nas bilo na 'vakim manifestacijama. A kako zvuci 'vakav brisanjac, pamtim jos od 87e i sehera kad migusa naleti niodkuda, a "posten" narod po livadi zalego hihi.. Il' zvijezde u razlaz i nevidis nije'nog, a onda tacka mimoilazenja haman iznad moje tintare. I u svakom slucaju pozdrav za vidre, krilo je krilo ;)

    Vule

    ОдговориИзбриши
  2. Jeste drug, u pravu si.
    Po više osnova kao i uvijek.Proveli smo se odlično i bilo je baš za pamćenje.Doduše svuda se vide tragovi nemaštine i višegodišnjeg (višedecenijskog...) zanemarivanja vojske kao institucije ali ljudi su se baš potrudili oko organizacije.
    Orao jeste dvosed, dobro si primetio.To je ovaj pored koga smo se slikali.A pilot je na oba snimka isti ( e sada ne znam za drugu kabinu, možda je neko od mlađe raje unutra...) poznat po svojoj neverovatnoj hrabrosti i umeću u radu sa Orlom...
    Posebnu draž celoj priči daje okruženje koje u ovom pravcu naleta nije baš blagonaklono za ovakvu vrstu brisanjca (puno prepreka i grad ispred ...) pa se mora vrlo brzo reagovati.
    U svakom slučaju sećam se odlično o čemu govoriš čak i vremena dok su ,,... Zvezde,, radile na Jastrebu ( i kada su dobile ime...) i uvek su bile šlag na kraju svakog mitinga.
    A šta ćeš?
    Koliko para, toliko i muzike ...
    Hvala za komentar jaro, nadam se da ću ovog ljeta ,,sa livade,, donijeti još žešće ,,snimke...,, (mislim iz kafane, ko' ovaj ćuko ispod stola... :-))

    Ajd u zdravlje i 'fala još jednom za komentar.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман30. мај 2011. 10:10

    Fala drug što me, makar ovako naknadno, odvede na tu priredbu. K'o da sam i sam omirisao izgoreni kerozin i čuo dragu Gazelu :)

    Nemoj mi omanuti za livadu ovo ljeto.

    ОдговориИзбриши
  4. O neću valjda jaro... :-)
    Daću sve od sebe, turio sam već plan u protokol.Ako se ikako bude moglo, doađam ...

    Sve najbolje, žao mi je što nisi bio ali ko zna jednom, nek smo zdravo...
    Živ mi bio.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман31. мај 2011. 15:36

    Pozdrav Vojo,
    Hvala na odlicnoj reportazi, bice od Tebe nesto :-)

    Na slici Gileta na VBR nasmejah se onom starom dobrom HMG Browning M2 Cal.50. To je prava stvar, najverovatnije potice jos iz MilAid 50tih...Ako taj primerak nema 60 godina na grbaci :-)
    Drago mi je da si uzivao sa naslednikom,i treba tako.
    Tebi i Tvojim dragim
    Sve najbolje
    Sto kalo
    Sierra Mike Bravo George :-)

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман01. јул 2011. 11:14

    Slike koje vraćaju u djetinjstvo.

    Usput, sve pohvale za blog stvarno je uživancija čitati tvoje tekstove.

    Pozdrav iz Banja Luke (
    P.S. To ti je kod Čelinca :)

    ОдговориИзбриши