Treća dimenzija ...: Tri praseta, Crvenkapa, mali Princ, stari Žuća i još ponešto...

Ova nova knjiga će me dokusuriti.

Sve kontam, trebalo bi tu, u pripremi, još ponešto pročitati i ispraviti, dok potencijalnim izdavačima finalno ne proslijednim rukopis, pa nikako da stignem opričati poslednje događaje sa hajke na strašnog vučinu :-) Pogoduje mi doduše i sibirski ambijent vani, u mojim godinama nije zdravo ni izlaziti previše, i ako ovo jutro ne iskoristim, ondak' ništa od posla o'đe.

Na sugestije mojih dobrih drugara reduciraćemo uvode u futuru drugom (mislim budućem vremenu...) i krećemo odmah sa pričom.

Neću otezati, već i same slike će Vam pokazati sve.Ili barem veći deo.

Nastojao sam juče dodati i par snimljenih filmčića, no neće.Sa mojom brzinom neta to će verovatno biti gotovo, nekako s proljeća, kada se snijeg otopi a toliko ipak čekati ne mogu.

Hajmo priča.

Prethodni vikend sam proveo ponovo u Blacu, gradiću na jugu Srbije, u tradicionalnoj hajci ,,Vuku u pohode,,.Tamo sam već treću godinu skoro nezamenjivi član grupe za lavež i toliko mi dobro ide da su mi ove godine čak i pušku dali.Možda mi sledeće godine dodaju i metkove, ko zna :-).

Nekoliko faktora je ove godine značajno uticalo na brojnost lovaca i uspešnost hajke.Kriza se ogleda u svima elementima, čak i najsitnijim detaljima, pa je lovaca ove godine bilo neuporedivo manje.Ali je zato snijega bilo neuporedivo više.Ravnoteža, kakva takva...

Ni vukovi se nisu baš pretrgli.Dva nekakva zaleđena i ofucana od kojih za jednog kruži priča, u obliku trača, da su ga par dana ranije kupili u Kuršumliji (susednoj opštini...) da im ne opadne rejting hajke.Drugi, i onaj koga sam ja video je neki siromah nalutao u četvrtak u okolno selo.Valjda vule nema kalendar, onda tu umlaćen i zamrznut do samog eventa.No kasno izvađen iz friza ili lokalci nisu računali na dnevne temperature u tolikom minusu pa niđe krvi oko vuje, a beonjače mu još sa pocaklniom.Očigledno namješćeno ali većini nebitno.Nek smo mi iz one šumetine izvukli žive glave, ostalo je manje važno.I to ne zbog oružja.Čim siđeš sa puta uvališ se do pojasa, a hrabrijima s'oproštenjem uđe i dublje.Mislim snijeg u obuću.

Kupili u gradu i prozirnu, streč foliju, no i na tome trgovci počeli krasti.Nismo uspjeli ni zadnje noge umotat' nestade k'o fol osam meteri.Nikad kraćih.

U subotu smo hajku završili expresno.Pocrkali. ,,Vlak u snijegu,, je tropska melodrama u odnosu na našu subotnju putanju.Doručkovali neđe u brdu i razguli nizbrdo, ka kazanu sa vrućom dunjevačom i stolom postavljenim samo da slinavim.Moj holesterol ko' kod Sremca nije mi baš omogućio da navalim na vruće domaće uštipke sa sirom i kajmakom, pihtije u kojima je bilo više mesa no resto, kiseli kupus, sušenu ćuretinu, turšiju domaću i svašta nešto.E moj bogo, pa bilo je oblačno, što si takav?Mora da si nas gledao i meračio.Sve što valja iznio, a zabranio.Eeej, muko moja.

Šta ću, slikali se malo.Zezali, surduknuli po koju dunjevaču u za mene najboljem dijelu hajke, sačekali da vidimo nesrećnog lisca koji je dolijao i vuju koji se nije otkravio.Malo se i sa njima slikali, i kući.Jedva se iskoprcali iz snijega ali odmorni, relativno, sačekali nedeljni lov...

Ista meta, isto odstojanje, Dušan, Goranov sin, pametan dečko, sutra ujutro neće sa nama.Moj drugar i lovački mentor Goran, Tajson (mali beli ptičar...) i krme moje malenkosti, u nedelju ujutro ponovo u šumu.

E kad se tad nisam šlogiro' neću nikad.Goran forsira uzbrdo a što se više penjemo u planinu nivo snijega se mijenja od ,,opančara,, do ,,jajčara...,,. A šta da se radi, barem mi je ostvarena davnašnja muška sexualna fantazija.Pače mi je do zemlje.U stvari ovde nekako više obrnuto i nije baš toplo oko ,,porodičnog nakita,, ali to pokazuje da treba biti oprezan u željama.Šta ako se ostvare?

Žrtvovali smo gledanje Đoleta i Nadala ali za takvu šetnju, vredelo je.Došli do našeg omiljenog mesta za čeku, malko postojali a onda onako zasnježeni i upakovani u smetove razgulili nazad ka selu.Tajson nas verno pratio, siroma' kako smo ulazili dublje u šumu bio sve bliže našim stopama.Šta će? Ovde jarebica i fazana nema a samo mu još fali da se neki dežurni vujo zasladi sa njim.Dok bi mi onako smotani i smrznuti pucali Tajsonov repić bi skliznuo niz ždrelo ko Crvenkapina bakica...

Zato bolje uz nogu i na kakvoj takvoj prtini, no da se junači.Junaci obično ne žive dugo.Osim mene, ja planiram ipak tri cifre.Ako me neko ne utepa u ovakvom lovu.Kaže onaj vic, idu Amer i Japanac u lov na lavove.Amer nosi silne puščetine i opremu, a Japos samo trenerku i patike.Pito ga žule ,,Šta će ti tolike puške',, a Jenki uzvrati ,,Pa čime misliš da ubijemo lava, a vidi šta si ti poneo?Misliš da ćeš u tim patikama biti brži od lava?,, Sin dalekog istoga mu mudro finišira ,,Pa meni i nije potrebno da budem brži od lava.Dovoljno mi je da budem brži od tebe, he, he...,,

Ja sam sporiji i od Gorana i od Tajsona pa sam uvijek zadnji, a puška mi u ruci.Dva pp u cevki i nema zime.Mislim ima zime ali nema briga.Sa takvima čak i smota ko ja ne promašuje.

Srećom, u neko doba javlja se naš jaro Medolino (mislim Meda pa od milja...) da je pivce kupljeno, a sto će biti uskoro postavljen u njegovoj kući, susednoga sela, pa da ne dangubimo.

I tako mi nazad iz šume, bez ispaljenog metka, kao beli medvedi, nazad ka civilizaciji okovanoj sibirskim pejzažom.Ne brigajte, brzo smo se mi kod Mede otkravili.Expres.Uz takvu logistiku ni Staljingrad ne izgleda daleko...

Ni ne slutimo dramu koja se za to vreme odvija kod Goranove kuće.Nakon što je odmorio, Duško je odlučio da prošeta Teu, mladu ženku sibirskog Haskija u uslovima idealnim za nju.Nju ne vodimo sa nama u šumu da se neki lokalac ne bi iznenada proslavio ulovom.Liči prilično.

I dok su se šetali zavejanim seoskim atarom.Tea nenadano nestane.Obično se najpre dobro istrči a onda bude u samom vidokrugu ambijenta kao stvorenog za nju...Dušan je pronađe po cviljenju i tragovima ali na žalost u smetovima prikrivenom dubokom, starom, seoskom bunaru u kome do vode ima minimum sedam metara, a dubina vode je najmanje još toliko.

Ajd' da ne gnjavim ali posle jednočasovne drame i pomoći komšije Radeta, nekako joj namaknu omču i izvuku je već potpuno iscrpljenu i hipotermičnu.Brzo u auto i u kuću.Fen, tablete protiv temperature i bolova, vruća supica...

Uglavnom mi došli ličeći na Jetije, kad u kući vidimo čudan prizor.Tea kojoj inače nije dozvoljen ulazak ni na trem, sva beličasta isprana i mirisna, leži ispod kuhinjskog stola, do šporeta, a Duško sa kezom ko Džim Keri, cvokoće pod jorgan planinom i čeka vaterpolo sa Crnogorcima.

I još ću samo dva detalja koji su me se posebno dojmili, a videćete već na slici.

Tih noći smo loše spavali jer su se jagnjile ovce.Svako malo su domaćini ustajali i odlazili u štalu radi raznih intervencija.Mi glumimo da smo neka jaka vrsta.Ma ajde'.Pa ti jagnjići čim ustanu spremni su za život, doduše u takvim uslovima ali pogledaj nas.Najmanje do osamnaeste skoro neko brine o nama a i tada je pitanje koliko smo samostalni i na šta ispadnemo.No, to je za dugačke analize.

Haj'mo drugi deo.

Onaj koji me je najviše impresionirao celog tog vikenda.Svratili smo predveče kod našeg komše Rate na kafu.Na fotelji, na tremu, poluzavejanoj snegom, video sam iskreno začuđen, zajedno malog psića i starog mačka.Zagrljene i uspavane.
Slikao sam ih samo lagano, da ih ne budim, a onda čuo i propratnu, neverovatnu priču.Nije ih spojila ova neverovatna zima.Nećete verovati, stari Žuća je nedavno, bukvalno usvojio malog Princa.Svaki zalogaj koji mačak dobije, donosi prvo Princu da pojede.Čuva ga, brani i tetoši u svim opasnostima dvorišnih avanturaJedino se baš ne uklapaju oko poljskih miševa i štalskih pacova.Žuća svakog ulovljenog servira najpre malom psiću ali ovaj ne želi da ih jede.

No ipak, kakvi su to znaci pažnje i ljubavi.Kakva divna scena.Možda zato što je u ljudskom svetu znatno ređa.Nisam mogao odvojiti oči od tako blisko i zajedno zbijenih drugara a slikao sam ih toliko da ih je blic čak jednog trena probudio, no nisu na mene obraćali previše pažnje.Sanjiv pogled i o'ladi matorac, pa nazad u carstvo snova.

Zaključci.

Zaključci su kao i ove moje priče, uvijek potpuno i sasvim lični.

Htio sam juče pisati ovu priču ili bolje report ovog vikenda ali nisam mogao.Iznervirao me jedan mladi zrakoplovni napaljenko na Fb koji nema ni trunke poštovanja za starije kolege.No nisam sebi hteo dozvoliti da nastavljam besmislenu raspravu jer ima ono, siđeš na nivo, pa izgubiš na iskustvo.Čudno, ali sve to život propegla kad se najmanje nadaš.I što Đole lepo kaže ,,I pred treći refren već, nismo mladi...,, Nek ti je sa srećom ,,lovac,, u ne tako dalekoj budućnosti shvatićeš šta je pisac htio kasti...

Nećete vjerovati, uspio sam.Turio sam snimke na Tube.Bez ičije pomoći. Uživajte u filmićima i fotkama.Nadam se da će dočarati barem delić atmosfere.A evo i naravoučenija ili nečeg koliko, toliko sličnog tome.

Kako ono glasi najtačnija i najbolja do sada poznata definicija lovaca?Recimo ovako: ,,Lovci su jako dobro naoružana i relativno dobro organizovana grupa ljudi, koja kroz šumu ide pravo u kafanu...,, E tako je bilo i ove godine.

Mislim, organizovani smo bili.Jako.

Priroda tog kraja je spektakularno lepa.U ovim i ovakvim uslovima, koje ja nisam video još od svog djetinjstva u Sjenici, dobija neku dodatnu dozu tišine i misterije.
Prelepo je bilo.Stekao sam i nešto kondicije ( što bi naš pokojni drugar Tuta rekao pred fizičku proveru ,,Gde sada da trošim kondiciju, šta ću posle kad mi ustreba...,,), izašao malo iz stana i srećom izbegao tako karakteristične lovačke mamurluke ovaj puta.Domaćini su dali sve od sebe da i ove godine sve prođe bezbedno i uz odličnu logistiku i gostoprimstvo kakvo južnjaci znaju prirediti.Nekako je tužno porediti sve sa glamurom i sjajem pretprošle godine ali uz velike napore, čak i ovim vremenima, sačuvana je, po četrnaesti put, tradicionalnost same priredbe, a proći će i ova kriza pa će biti sve drugačije.Jednom, valjda.

No daj da prođe za sada barem ova zima.Putare je kao i obično zatekla nespremne ali nama, vrhunskim predatorima (sarme, ćuretine, ajvara, dunjevače, pivčuge...) to se ne može desiti...Zasigurno.

Hajd' jarani, dobar pogled (drevni lovački pozdrav...) i srećno.

Da se što pre iskobeljamo iz ovog lokalnog Sibira, a odoh više završavati i popravke u knjizi.Koliko sam lijen ispašće k'o da pišem ,,Rat i mir,, od onog Tolstojevskog (što bi rekla Zorica Brunclik :-)) A nije, časna pionirska, tanjušna knjižica, ni milju stranica...

Posebno pogledajte sliku Princa i Žuće i obratite pažnju na te poglede i to zajedništvo i slogu.Pa da ih ono resto dana što nam je preostalo što češće i sami primenjujete.

U hajci nismo ove godine sreli ni baku, ni onu ravuku Crvenkapu, no smo zato tri preseta viđali u svakom zaleđnom prozoru ili barici, retrovizoru i sličnim ćerestima kraj kojih smo prošli.

Krmad opet preguraše hajku, a siroti vuci nadrljaše.

Đe je tu pravda?

No, tako to valjda ide...

Pravde, osim u našim pričama slabo đe više ima...Ili je mi ne vidimo, pogrešni nam šabloni.Totalno...

U zdravlje, do sledeće priče

Cvele, Jeti a neodmrznuti...

Snimčići tj. filmčići, he, he...